Falis mi tata da se bunis ako posumnjas da imam i simpatiju. Falis i ti mama da to prikrijes. Falite da me docekate kuci sa zagrljajem kad polozim ispit. Moze i ono da me izgrdite za losu ocenu. Svejedno, samo fali osecaj da ste tu. Podrska, samo da znam da postojite. Volela bih znati da to i vama nekad nedostaje, mozda bi ublazilo ovaj osecaj. Bilo bi lepo kada bih znala da negde potajno pamtis mama onaj dan kad sam prvi put izgovorila tu rec, mama. A ti tata, ako se nekada setis onih doletanja u tvoje krilo kad bih ti spustila glavu naopako da mi vezes palmicu jer tako smo jedino znali to da uradimo i ja i ti. Patim sto tih sjajnih momenata nije bilo vise. Trebaju mi sada vise od svega. Trebas mi tata da budes onaj zagrljaj u kome cu se osecati najsigurnije a ti mama onaj u kome ce svi problemi proci. Neopisivo nedostaje ono sto ste i sto bi trebali biti.

Advertisements

Pisala bih vam o sreci ali ne znam kako poceti, koje reci upotrebiti, ne bih znala ni kako zavrsiti… Ali ako nista drugo makar znam da ta sreca ima ime. I kunem se ne znam kako a ni zasto ali ne umem objasniti. Kako i da objasnim nekome, a da ne bude smesno, da se i danas nakon par meseci nasmejem poruci sa tog broja, zadrhtim svakog puta kad mi dolazi i osetim one detinjaste leptirice kada me zagrli. Stvarno, najiskrenije, ja ne znam sta je to ljubav ali ako ovo nije onda zelim ostatak zivota provesti sama sa sobom. Ja jesam i uvek cu ostati dete u dusi ali do sada uveljiviji osecaj nisam imala i prvi put zelim toliko cvrsto nesto zadrzati. Ne bih mogla ziveti bez snova u njegovom zagrljaju, ne znam ni kako sam zivela dok se on nije pojavio. Dok pisem shvatam to da sve ove reci nisu dovoljne, da se kroz njih ne moze osetiti ono sto mi je na srcu. Ne moze se objasniti to koliko sam naucila sta znaci zivot, naucila odrasti sa dusom deteta. I pored njega bih zelela to ostati zauvek. Dok neko zeli promeniti nesto na vama neko to nesto zavoli i shvati da si to ona prava ti. Samo da mi je njega i zivot ce imati smisao. Da me voli i da ga volim, da budemo i trajemo.

p.s. Volim te

Moj dan je tvoj dan

I danas sam kao i svakog dana mislila o tebi mnogo vise nego sto bi trebalo. U ponoc cu biti za godinu starija i trebala bih smiliti svoju zelju. Iskreno jedino sto mi pada na pamet si ti. Svaka zelja vezana je za tebe, svaki uzdah zadrzi joj jedan deo tebe u mom telu. Sada kada vratim godine unazad sve vredno zivota bio si ti. Smisao mog dana, osmeha i zivota.

 

Nema te, kao ni prethodne godine pretpostavljam da neces cestitati prvi kao sto si nekada znao. Neces cestitati ni drugi, peti ili sedamnaesti. Neces se pojaviti u mom najvaznijem danu ali ces ipak biti tu. Iz mog tela tvoj trag nece nikada nestati. Bices uvek tu kao neko moj. Neko bez koga moj zivot nece imati smisla jer si ti moj jedini zivot. I znaj u ponoc ce mi prvo tvoje ime pasti na pamet. Obecavam ti. Ali ne kao sto si ti meni obecao ono zauvek vec kao sto sam ja jednom dala rec da ces uvek biti moja ljubav, ljubav vredna zivota. Znam da si negde sada srecan i drago mi je, zasluzujes to. Uzivaj, zivi, voli makar upola one nase ljubavi i ja cu biti jos srecnija zbog tebe. P.S. Voli te tvoja maza.

STVAR JE U PERSPEKTIVI

1136 Fifth Avenue

vredeman-de-vries-perspective-grid

Dok razvaljena na kauču u postprejedenom raspoloženju objašnjavam sestri da neću ići vani večeras jer mi je jedina frendica koju imam zauzeta, razmišljam o tome kako patim od neizvršavanja svojih imaginarnih planova. Prošlo je već 5 dana otkad krećem koracima zdravog života i ne jedem sranja tipa palačinke s kulenom, sirom i kukuruzom + tartar sa strane i nakon toga ne odem u mcD na dva chickenburgera. I tako svaki dan iznova namirišem zoru koja umjesto rose meni donosi nove ideje i zadatke koje neću ispuniti. Ne da sam otišla na palačinkU nego smo dečko i ja naručili TRI PALAČINKE. Sreća da on jede k’o svinja brzinom kojom baka koju tu u mjestu zovemo Brzi Gonzales sa svoje dvije štake pretrči cestu bez pješačkog prijelaza (ljudi, to je stvarno neviđena brzina. Ovo nije sarkazam! Ponavljam – ovo nije sarkazam! *sirene se oglašavaju u pozadini*) pa je on pojeo ti treću…

View original post 867 more words

Bivam bezosecajna. Sve oko mene je prazno, bezlicno. Svet nema boje. Pozelim da izadjem iz ove koze. Ponekad i dobijem osecaj da sam neko drugi, da svoj zivot posmatram iz tudje perspektive. Mozda bi tako bilo lakse. Gledati sve tako jednostavno, posmatrati i mozda dati po koji komentar. Sve to ali ne ucestvovati. Ne biti deo zivota u kome se nalazim.

Plasi me ovo neosecanje bilo cega. Plasi me to sto vec u sledecem momentu dobijem nalet krivice. I to se zove neki osecaj valjda. Krivim sebe za sve sto drugi rade. Istog casa shvatam da i nisam bezosecajna. Imam je, krivicu jacu od bilo kog osecaja. A valjda ne bi trebalo tako. Kako god. Pogled na zivot je laksi dok gledamo druge. Zelim biti samo posmatrac. Dovoljno mi je sto sam zivela. Disacu, prezivljavati i tako do kraja.

Ozivela sam. Vratile su se boje duge. Osmeh je opet blistav i istinski srecan. Jedno plavo cupavo, neopisivo. Jedne oci boje mora, oci boje neba i beskonacnoti. Ruke sa zagrljajem sigurnosti.

Trebas mi, ostani. Budi sve sto niko nije. Budi i bicu ti sve. Sve za sta vredi ziveti.

Okeani ljubavi

Bio si neko moj kunem se. Dalo se to osetiti u svakom zagrljaju kada me stisnes kao da ne zelis pustiti nikada a napravis onu nedodirljivu facu. Ono tvoje rame na koje sam spokojno mogla zaspati, bas tu sam najlepse snove sanjala. Nas, srecne zajedno do kraja. Volela sam te posmatrati ujutru dok spavas, ceo svoj svet sam imala ispred sebe. Uvek bih te probudila da bi se durio jer volis spavati duze, ne postoji nista sladje na svetu od tebe koji si ljut tako pospan. Jos nesto sam volela u tim najlepsim jutrima, te neodoljivo plave oci koje se pretvore u sive, mogla sam ih posmatrati satima. Treba mi onaj tvoj pogled u kojem sam se cesto gubila ali jos cesce pronalazila sebe onakvu kakva stvarno zelim biti. Mogao si izgledati nezainteresovano ali nacin na koji si me drzao za ruku govorio je mnogo vise ljubavi nego bilo koja izrecena izjava iste.

Imao si ti svoje mane, svi ih imamo ali nikada necu poverovati da si sve odglumio. Ne zelim sebi srusiti ovaj tajni svet u kome jos postojimo, u kome zivimo zivot srecni do kraja.