Bivam bezosecajna. Sve oko mene je prazno, bezlicno. Svet nema boje. Pozelim da izadjem iz ove koze. Ponekad i dobijem osecaj da sam neko drugi, da svoj zivot posmatram iz tudje perspektive. Mozda bi tako bilo lakse. Gledati sve tako jednostavno, posmatrati i mozda dati po koji komentar. Sve to ali ne ucestvovati. Ne biti deo zivota u kome se nalazim.

Plasi me ovo neosecanje bilo cega. Plasi me to sto vec u sledecem momentu dobijem nalet krivice. I to se zove neki osecaj valjda. Krivim sebe za sve sto drugi rade. Istog casa shvatam da i nisam bezosecajna. Imam je, krivicu jacu od bilo kog osecaja. A valjda ne bi trebalo tako. Kako god. Pogled na zivot je laksi dok gledamo druge. Zelim biti samo posmatrac. Dovoljno mi je sto sam zivela. Disacu, prezivljavati i tako do kraja.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s